BOSNA I HERCEGOVINA: Neotkrivena Panonska jezera u Tuzli

Panonska jezera su jedna od najvećih turističkih atrakcija u Bosni i Hercegovini, koju su otkrili ne samo Bosanci, nego i stanovnici bivših jugoslovenskih republika.. Od 2014. godine ovaj dragulj, je pored redovnog godišnjeg odmora, lokacija koju ne propuštam, makar gostovanje trajalo svega vikend. U svojoj ubeđivačkoj taktici ljudima koji još nisu spoznali ovo mesto kažem da su Panonska jezera u Tuzli idealno mesto za vikend, ukoliko je ograničavajući faktor novac ili vreme, za tri, pet dana ili regularan godišnji odmor, koji za nas Balkance podrazumeva odlazak na more.
Tuzla je inače grad u Bosni i Hercegovini, na dva sata vožnje od Sarajeva i Banja Luke, tri sata vožnje od Beograda, četiri od Zagreba. Nekadašnji vojni aerodrom sada ima komercijalni karakter, a ove godine imao je i milionitog putnika, što govori da do Tuzle možete doći iz 16 evropskih gradova i prestonica po povoljnim cenama posredstvom kompanije Wizz Air.

A šta tamo ima?

Sad da se vratim na utiske, koji će, nadam se pomoći da se odlučite za ovu destinaciju. Kad god sam pomenula nekom da deo letovanja planiam da provedem u Tuzli, gotovo svi bi se zagledali i pitali :“A šta tamo ima?“. Ima, i te kako, ima svega da se provede sadržajan godišnji odmor ili produženi vikend. I to za male pare.
Sve što ima veze sa rečju panonija uvek asocira na Vojvodinu i Panonsku niziju. Učili smo u školi da je na našem terenu nekada postojalo Panonsko more, koje je oteklo, na čijem dnu danas živimo i ubiramo plodove plodnog zemljišta. Međutim, postoji jedna veza sa Tuzlom u Bosni i Hercegovini, a to su Panonska jezera.
Tuzlaci su još 2003-e godine počeli sa izgradnjom turističkog kompleksa veštačkih slanih jezera u užem gradskom jezgru, a koristili su depoe soli, ostatke nekadašnjeg Panonskog mora. Danas se tamo može uživati na tri veštačka slana jezera i veštačkim vodopadima, sportskim terenima, dečijim igralištima, teretanama na otvorenom i brojnim ugostiteljskim objektima. U okviru kompleksa postoji i replika sojeničkog naselja iz neolita, što upotpunjuje turističku ponudu. Tu su jedina slana jezera u Evropi, pa ovaj kompleks zaista predstavlja jedinstvenu turističku ponudu.
Dnevno ovde boravi i više hiljada posetilaca ne samo iz Bosne i Hercegovine, već i iz zemalja u regionu. Voda zahvaljujući modernim sistemima i izvorima neprestano kruži, a pored visokog saliniteta, redovno se hloriše, pa se može reći da je izuzetno čista i zdrava za kupanje.
Jezerima upravlja javno preduzeće „Panonika“ i na osnovu onoga što sam tamo videla, mogu reći veoma uspešno. Prvi utisak  na jezerima ostavio je izgled i funkcionalnost kompleksa. Reklo bi se da su se stručnjaci ozbiljno pozabavili estetikom i funkcionalnošću kompleksa. Nekako je sve na svom mestu, jezera, bazeni sa vodopadima, suncobrani, tereni, kupatila i ostali sadržaji. Ako želite možete da ležite na šljunku i „punite baterije“ na suncu, možete i u hlad na travu pod drveće, na više mesta možete da predahnete, popijete kafu, piće, doručkujete, ručate, večerate, ako povedete decu, postoji i jedno veliko igralište za njih, a ako volite da igrate šah u hladovini, to možete raditi na tablama površine jedne veće sobe. Sve je na dohvat ruke. Druga stvar koja je na mene ostavila jak utisak je higijena. Slobodno mogu reći besprekorna. Kupatila i tuševi su raspoređeni na svakih dvadesetak metara. Čisti u svakom trenutku, a radnici koji ih održavaju kao da su nevidljivi. Na svakom koraku su postavljene dve kante za smeće, od kojih je jedna za plastične flaše. I ako vam padne na pamet da tu istu flašu bacite tamo gde joj nije mesto, radnik na održavanju će vas zamoliti da je odložite u kantu za plastiku. I treći utisak, koliko god da smo se trudili, nismo mogli da vidimo bačen opušak od cigarete.

Ugostiteljska ponuda

Poslednje jezero izgrađeno je pre par godina i ono je napravljeno kao veliki bazen na dva nivoa, gde je voda nešto dublja i gde je dozvoljeno skakanje u vodu i spuštanje toboganima. Druga dva su klasična jezera sa plićakom za slabije plivače i opuštanje u vodi, ali dovoljno duboka da i u njima može da se pliva.
Ugostiteljska ponuda je kompletna, od kafića, preko restorana brze hrane do tradicionalnih restorana sa domaćom kuhinjom i nezaobilaznim ćevapima i to po nižim cenama nego u okruženju, a da ne upoređujem sa onima na primorju. Tu svakako moram da napomenem, ili da vam dam domaći zadatak kada su ćevapi u pitanju. Počinićete strašan greh ukoliko ne izađete iz kompleksa jezera do susednog restorana brze hrane “Limenka” i bar jedan obed ne obavite tamo. Nisam iskusan kuvar niti domaćica, ali odgovorno tvrdim da ni u Sarajevu nisam jela bolje ćevape. I ne brinite, “Limenka” je toliko blizu kompleksa, da ručak možete naručiti skoro sa plaže.

„Jugoslavija u malom“

Naroda ima sa svih strana. Čuju se razni jezici i narečja. Što je jedan meštanin koji nam je pravio društvo rekao „Jugoslavija u malom“. Vikendom se proda preko 10.000 ulaznica na dan, što dovoljno govori koliko su turisti prepoznali ovaj kompleks. To je prepoznala i Svetska turistička organizacija koja je ovom gradu dodelila drugu svetsku nagradu za iskorišćenost voda, isticali su predstavnici tuzlanske Turističke organizacije u medijima.
I sam grad je na nas ostavio pozitivan utisak. Danas Tuzla ima blizu 200.000 stanovnika, prepoznatljiv je kao industrijski grad, ali najuže gradsko jezgro za mene je veoma egzotično. Šetališe u centru grada, koje od jezera deli samo magistrala, je zanimljiva mešavina islamske i austrougarske arhitekture. Tu su džamije, pravoslavana, a nešto dalje i katolička crkva. Sam centar krase spomenici pisca Meše Selimovića i slikara Ismeta Mujezinovića, zatim pozorište, Međunarodna galerija portreta, Muzej soli, posvećen ovom prirodnom resursu, koji su koristili i ljudi iz neolitskog perioda. Grad je pun kafića, restorana, kafana, aščinica, poslastičarnica, pekara…I pun ljudi, živ.
Ono što bi vas moglo opredeliti za dolazak na ovo mesto svakako jeste kompleks jezera, ali i cene. Ulaznica na jezera košta svega pet konvertibilnih maraka(2,5 evra), četiri na kraju sezone, a postoji mogućnost nabavke sezonskih, nedeljnih i mesečnih ulaznica, kao i popusti za penzionere iz svih jugoslovenskih republika… Kafu u gradu možete dobiti za 1,5 marku, a pet ćevapa u lepinji za oko 4 marke. U svakom slučaju, ako se uputite ovde, ne morate ništa nositi od kuće, jer hranu možete kupiti i u brojnim marketima i trgovinskim lancima po nešto nižim cenama nego u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori. I za smeštaj je lako, jer ga možete naći na svakom koraku, posebno u okolini Panonskih jezera. U gradu niču hoteli, hosteli, prenoćišta i privatni apartmani za svačiji džep. Ne zaboravimo ni bosansku gostoljubivost i druželjubivost bez obzira na to odakle dolazite i koliko ostajete.

balkan-turizam.net