Balkan-Turizam
Od ruševine uništenog ikonostasa do fenomena izgrađenog u disproporciji koja ga čini tako jedinstvenim, svetinja usred čiste, fruškogorske prirode u koju bez razmišljanja dolazite ponovo. Ženski manastir Petkovica sa crkvom Svete Petke nalazi se na jugozapadnom delu Fruške gore, u blizini sela Šišatovac.
Manastir Petkovica, zajedno sa živopisom Novog Hopova i Krušedola čini jedinu sačuvanu celinu zidnog slikarstva. A šta je ono što bi vas još, osim ovog podatka moglo prizvati među zidove crkve Svete Petke? Mošti Svete mati Paraskeve, tačnije njena ruka koja se u crkvi čuva, mogla bi odneti sve vaše nemire. Sveta Petka, zaštitnica je žena i ovaj manastir je ženski. Po predanju podigla ga je Jelena Štiljanović, udovica poslednjeg srpskog despota Stefana Štiljanovića, čija je zadužbina bila manastir Kuveždin. Ceo kompleks poziva vas na novi susret i intrigira takvom jednostavnošću crkvenog objekta, a opet i retkošću u istorijskom, umetničkom i versko-turističkom smislu.
Likovna kolonija
U trenutku rada na ovom tekstu, nema ,,Bog zna šta“ novo da se kaže, osim da je u toku likovna kolonija. Umetnici dođu, bez sumnje se nadahnu prirodom, objektom i gostoprimstvom kao osnovnim motom sestrinstva u ophođenju sa posetiocima. Zatim slikarskim sredstvima i tehnikama ostave pečat na delima koja donose zaradu, a zarada potom ima svoju namenu. Namena je uvek ista – urediti kompleks, dodati mu sve ono što nema i udahnuti mu novu energiju, bilo kroz izgradnju amfiteatra koja je u planu, ili dečijeg kutka….šta god, samo je važno da se više nikad ne desi nešto slično onom iz vremena Drugog svetskog rata, kada je stradao ikonostas. Pedesetih godina prošlog veka počela je obnova, ali ipak, sporo su odmicali radovi. Sporo u smislu oživljavanja Petkovice. Kada je 2001.godine stigla mati Antonina, nije ugledala ohrabrujuću sliku. Crkva jeste bila tu, ali konak pored nje bio je bez vrata i prozora. Drugih reči ne treba da postane jasno koliko je svemu bio istisnut život, a i crkva je, ruku na srce, prilično ,,zavučena“ u šumi.
Manastir u ovom trenutku
Sada je to manastir u kojem se nalazi 11 žena, koje se snabdevaju hranom iz sopstvenog ribnjaka. Konak je naravno u upotrebi, a posle 17 godina, koliko ima od kada je došla, mati Antonina nema nameru da se zaustavi u pogledu izgradnje i napretka Petkovice.
Ako je nešto zamislila, kao npr amfiteatar to će i biti realizovano, jer nju prepoznaju po velikoj energiji i otvorenom duhu koji čini iskorake.
– Iako je ovo već deseta kolonija zaredom, pozvali smo profesionalce sa profesorom Vidojem Tucovićem sa Likovne akademije u Novom Sadu, kako bi cela priča imala zavidan nivo, kakav i zaslužuje. On je odabrao tri studentkinje sa treće godine slikarstva, da bi mlađe umetnice, koje nikada nisu bile u manastiru došle i stekle dragoceno iskustvo. Ovog puta smo hteli da po završetku kolonije napravimo izložbu i katalog, možda uvrstimo sve što je vredno i sa prošlih saziva, ne samo sa ovog poslednjeg. Pored aktivnih umetnika u Novom Sadu, tu su i Marijeta Sidovski, konzervator i slikar, angažovana u galeriji Matice srpske, profesor slikarstva Vidoje Tucović, koji ima iskustvo u zidnom slikarstvu u crkvama i manastirima u Makedoniji, Srbiji i Bosni, a ovde je i Dragan Bartula, naš umetnik iz Loznice, koji često odlazi u Hilandar i blizak mu je duhovni aspekt umetničkog stvaralaštva.
Istorija
Pretpostavlja se da je manastir osnovan u predturskom periodu, odnosno, pre 1526. godine. Nije tačno utvrđeno vreme podizanja crkve posvećene Svetoj Petki, koja je sačuvala prvobitne odlike, osim drvenog zvonika koji je zamenjen zidanim u drugoj polovini XVIII veka. Živopisanje crkve je, na osnovu zapisa koji se nalazio na zapadnom zidu naosa, završeno 1588. godine, osim oltara koji je ranije živopisan. Crkva je jednokupolna, osnove u obliku kombinovanog upisanog krsta i trikonhosa. Zidana je grubo obrađenim kamenom i opekom i potom je malterisana. Sastoji se iz priprate gotovo kvadratne osnove, naosa nad kojim kupolu nose četiri luka i oltarskog prostora. Konhe su spolja četvorostrane, tambur je spolja osmostran a iznutra polukružan. Na južnoj fasadi su tri niše završene saracenskim lukom. Crkva je podignuta u sažetoj varijanti moravskog stila, kako se pretpostavlja, po uzoru na Lazaricu. Ikonostas crkve iz 1735. godine je gotovo potpuno uništen tokom Drugog svetskog rata, osim velikog krsta koji se čuva u Staroj srpskoj crkvi u Sremskoj Mitrovici.
Postojeći konaci predstavljaju uslovnu obnovu konaka koji je postojao na južnoj strani dvorišta. Objekat je izdužene osnove, prizemni sa potkrovljem i kasnije dodatim aneksima za vertikalne komunikacije. Podignut je krajem XX veka, navodi se na zvaničnoj stranici Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica.
Tajna manastirske trpeze
I za kraj, ostavismo možda ono što je na prvom mestu – gostoprimstvo, a činimo to iz jednostavnog razloga, jer je takav bio i redosled dešavanja prilikom posete. Posle obilaska i razgovora pozvani smo za trpezu. A u manastirskoj hrani postoji neka tajna. Ovo kažem jer nemam drugog objašnjenja za ukus hrane koja nam je izneta.
Specijalitet – Riblje pljeskavice
Riblje pljeskavice iz manastirskog ribnjaka, sir, dinstan slatki kupus, sezonska salata, torta i kolači… Još i sada kad pišem ovaj tekst imam želju da se taj obrok ponovi, kako zbog čisto hedonističkog užitka, tako i zbog kompletnog redosleda stvari koje se podrazumevaju tokom obeda. Sve počinje zajedničkom molitvom, posle koje se u miru ruča, a to je, priznaćete ono malo što nam sve češće nedostaje.
balkam-turizam.net
