Balkan-Turizam
Kada su Rimljani pohodili grad na obali sreće ni slutili nisu da će taj grad biti vredniji od carske kćeri. Ko jednom slučajno ili namerno svrati u Sremsku Mitrovicu, nekadašnji Sirmijum koji nasta u strujanju vetrova panonskih shvati da tom gradu itekako pripada i iznova mu se vraća. On nesebično otvara svoje kapije i širokim osmehom uz zvuke tamburice dočekuje sve one koji žude za lepotom sremske ravnice.
Multikulturalni duh grada spaja gradove i regije i zato se gradski trgu ulici Ćire Milekića u vrele letnje dane zašareni od nošnji iz raznih krajeva sveta potvrđujući činjenicu da kultura briše granice.Nekada davno u IV veku istoričar Amijan Marcelin, dao mu je uz mnoge pohvalne epitete i naziv “ mnogoljudan. “
Varvarske horde rušeći lepotu grada Sirmijuma, nisu uspele da unište reči zapisane na opeci, kamenu, miljokazu,sarkofagu. I dovoljno je da prošetate gradom i zavirite u lapidarijum, gradski park, rimske iskopine i čućete priču o gradu koji odoleva vremenu.
Jedinstven na svetu sunčani sat sa Atlasom koji nosi na leđima nebeski svod , a iza njegovih leđa braća Herkul i Ifikle zadivljuje oko potvrđujući činjenicu da se nekad gradilo ne za danas, ne za sutra već za vekove.
A Sava protiče ispod mosta Sv.Irineja koji spaja Sremsku i Mačvansku Mitrovicu skrivajući u svojim dubinama kapiju zlatnu kao mit o zakopanom blagu koje čeka svog pronalazača dok čuveni avarski pojas drema u muzejskoj tami.
Mirjana Marković
