Balkan-Turizam
Banjaluka je mesto gde se ukrštaju sve vere. Zato nemojmo propustiti odlazak na to mesto, tačku na Balkanu u kojoj se nalazi i čuvena Ferhadija, objekat izuzetno cenjen u muslimanskom svetu, nazvan po Ferhat paši Sokoloviću, a o kojem nam govori efendija Sanid Terzić.
– Ja sam imam u drugoj džamiji, a obavljam ovde i neku vrstu dužnosti turističkog vodiča. Ovde u Ferhadiji radimo nas trojica na smenu. Dolazi nam velik broj ljudi koje interesuje sama džamija, a mi smo onda tu da objasnimo šta se sve dešavalo s njom tokom istorije. Zove se Ferhadija, a ime je dobila po Ferhad paši Sokoloviću, originalnom graditelju džamije iz 1579.godine. To je bio trenutak kada se vlast u Bosni i Hercegovini, koja je tada bila pod osmanskom vlašću prenosi u Banjaluku i kada on (Ferhad paša) formira grad. Postojalo je tada naselje Gornji i Donji Šeher, međutim Ferhat paša podizanjem džamije, mosta preko Vrbasa, karavan saraja, hamama, škole, sahat kule, zanatskog centra formira prvu čaršiju u smislu dolaska ljudi. Ovaj objekat mu je jedina zaostavština. Značajan je istorijski i verski za muslimane, koji redovno borave u Ferhadiji, priča Terzić prelazeći potom na temu rušenja i obnavljanja ovog verskog objekta u daljem toku istorije.
Dva puta rušena, ali odolela vremenu
– Ferhadija je 1969.godine preživela rekonstrukciju nakon zemljotresa, a 1993. je u ratnim dešavanjima opet porušena. Godine 2000. i 2001. krenulo se sa njenom obnovom.
Na gradskom smetlištu u Ramićima smo pronašli dobar deo kamena iz džamije koji je tamo odvezen i istovaren i onda smo ga krenuli dovoziti, prati, polirati i sada se možemo pohvaliti da je 70 odsto unutrašnjosti džamije originalan iz 1579.godine. Zatim smo taj izvorni deo počeli spajati s novim delovima, odnosno materijalima i dobili repliku džamije iz 16.veka.
Zdanje zidano od prirodnih materijala, belanaca i ovčije vune
Najzanimljiviji detalj je što nema cementa, betona, čeličnih armatura i ojačanja, već smo gradili prirodnim materijalima koje su koristili i majstori u 16.veku. Majstori su tada koristili malter od kreča, peska, ovčije vune, belanaca i dobijali ono što je potrebno. To smo i mi radili ugledajući se na vešte graditelje iz onog vremena. Ponosni smo na rezultate, završava efendija Sanid Terzić.
Istorijski izvori govore da je ovaj objekat jedno od najvećih dostignuća graditeljstva, odnosno islamske arhitekture iz 16.veka. Izgrađena je u otomanskom stilu, neimar je nepoznat, ali navodi govore da je bio učenik Mimara Sinana. Izgradnju je finansirao Ferhat paša. Ferhadija je uvrštena u kulturnu baštinu Bosne i Hercegovine 1950.godine, a kasnije se našla na listi spomenika svetske baštine pri UNESKO-u.
