Kada, kao u Čolinoj pesmi, tražite put za Mostar u Bosni i Hercegovini, potražite i put za Blagaj. Ovo turističko-istorijsko mesto nalazi se u samoj blizini najpoznatijeg i najvećeg hercegovačkog grada, te ćete sigurno pogrešiti ako nešto vremena ne odvojite i za ovaj hercegovački biser. Kada sam posetila Blagaj, samo sam izustila „Blago nama u Blagaju“. Mostar jeste grad pod UNESCO-ovom zaštitom Svetske baštine i kao takav je mesto gde se okupljaju turisti iz celog sveta, ali doživljaj Blagaja je neuporedivo veći od Mostara. Ko god da je ovom mestu dao ime Blagaj, sigurno nije pogrešio, zaista je u pitanju hercegovačko blago, ali i blago čitavog Balkana. Ovo naselje nalazi se na svega 12 kilometara od Mostara, a krasi ga izrazito hladna reka Buna, srednjovekovno islamsko zdanje Tekija, ušuškana u liticama i debeloj hladovini, neuobičajenoj za hercegovačke deo Bosne i Hercegovine.
Izvor reke Bune
Najupečatljiviji prizor u Blagaju je izvor reke Bune ispod litice visoke oko 200 metara. Na njenom izvoru izgrađena je čuvena blagajska Tekija, a sa obe strane reke nikli su brojni ugostiteljski objekti, izgrađeni i uklopljeni u prirodni ambijent. Inače, reka Buna je izuzetno hladna i predstavlja jedno od najjačih i najlepših kraških vrela u Evropi. Buna kroz ovu dolinu teče do devet kilometara udaljenog ušća u Neretvu. Ovo je mesto sa oko 200 sunčanih dana u godini i najlepše je posetiti ga tokom leta. Tek tada se možete, i to ako ste mnogo hrabri, okupati na kupalištu na reci Buni. Mada, dovoljno je i da sedite u nekoj od bašti restorana uz reku i da osetite, dok napolju „gori i nebo i zemlja“, vodu koja vas hladi kao klima uređaj. To i svežina vazduha u vrelom avgustovskom danu su mi bili najupečatljiviji utisaksa ovog mesta, kao i zvuk vode koja teče na metar ispod vaših nogu i smiruje do te mere da se i misli pokorno povlače pred veličinom prirode. Čitav utisak ne kvare ni mnogobrojni turisti, koji tokom posete Mostaru obavezno svraćaju i do Blagaja. Blagajska Tekija poznato je istorijsko zdanje, podignuto u XVI veku, u klasičnom otomanskom srednjovekovnom stilu. Danas je to muzej na samom izvorištu reke Bune, a nekad je služila za verske sufi-derviške obrede gde se slavio bog. Ovo mesto posećuju turisti iz celog sveta, gde možete za 2 konvertibilne marke(1 evro), koliko košta ulaznica, pogledati istorijske ostatke koji ukazuju na verske obrede derviškog – Sufi bratstva, poznatog po najmističnijem i najasketskijem praktikovanju islama. Mi preporučujemo obilazak leti, ali svakako, Tekija je za turiste otvorena tokom čitave godine.
Bogato istorijsko područje
Naravno da to nije sve. Ne znam da li volite da se penjete po liticama, ali ako sedite i uživate na izvoru reke Bune, podignite pogled, pa ćete videti i obrise Tvrđave Blagaj, poznatije kao Šćepan grad. Pošto je ovo mesto bogato istorijsko područje, i sama tvrđava, tačnije njeni temelji potiču iz ilirskog perioda, ali su danas vidljivi ostaci iz doba herecega Stefana Vukčić Kosača i ovde rođene poslednje bosanske kraljice Katarine Kosače –Kotromanić. A, ako ipak odlučite da se malo rekreirate i prošetate do gore, imaćete šta i da vidite: ostatke pravog srednjovekovnog zamka i nezaboravan pogled na dolinu Neretve. Inače u blizini se nalazi i pravoslavna crkva Svetog Vasilija Osroškog, kao i carska džamija posvećena sultanu Sulejmanu i Karađoz-begova ćuprija. Njome ćete najverovatnije hodati do Tekije i izvora Bune, ako svoj automobil parkirate u samom naselju Blagaj. To vam i preporučujem, iako svog ljubimca možete parkirati i bliže. Proteglićete noge, prošetati uz reku, uzvodno do restorana i vašeg krajnjeg odredišta, osećati hlad od rastinja i od reke, ali i osetiti malu ljubomoru na sve one srećnike koji imaju kuće uz reku Bunu i kojima je život dao parče raja.
Pa kad sve to obavite, onda se slobodno uputite gde god ste dalje naumili. Verujem da će vas osećaj svežine i mira pratiti još dugo nakon što napustite Blagaj.
balkan-turizam.net