Balkan-Turizam
Rekoh ja u jednom od prethodnih tekstova da je reka Drina inspirativna na svakom svom delu, a drinska egzotika, kada je turizam na Balkanu u pitanju, u punom sjaju pokazuje se u „lijepom starom gradu Višegradu“ u Republici Srpskoj. Ne čudi što je opevan u mnogim pesmama i prvo ga zavolimo slušajući bosanske sevdalinke, a potom, kada provedemo koji dan u njemu, volimo ga još više. Kada je turizam u pitanju, Višegrad je sve popularnija destinacija, i nekako uvek ide u paketu sa obilaskom Planine Tare, Mećavnika, Drvengrada i čuvene Šarganske osmice u susednoj Srbiji.
Ovo mesto broji oko 6.000 stanovnika, od Beograda je udaljen 260, od Sarajeva 110 kilometara, a od Zlatibora oko 70. Verujem da većina vas zna da su tri stvari zbog kojih obavezno posetiti Višegrad: Na Drini ćuprija, most Mehmet Paše Sokolovića, Andrićgrad ili Kamengrad i kanjon reke Drine, za mene najživopisniji deo reke na celom njenom toku.
Najreprezentativniji objekat svakako je hotel Andrićev konak na samoj obali Drine iz kog gledate na kameni most, koji je u prethodnom periodu obnovljen, i gde sam imala priliku da slušam razne jezike, s obzirom na to da su i stranci uveliko krenuli da posećuju ovaj grad. Ponuda apartmana i drugih vidova smeštaja je takođe odlična i na običnoj google pretrazi naćićete razne varijante za smeštaj(kao i sama što sam uradila pre par godina i to je bio pun pogodak). Cene su izuzetno pristupačne, a s obzirom na blizinu granice sa Srbijom, u skoro svim ugostiteljskim objektima, prodavnicama, benzinskim pumpama možete pazariti za konvertibilne marke, dinare i evre. Sam grad nije ostavio prevelik utisak, ali to nikako nije umanjilo oduševljenje, jer je priroda fantastična, reka Drina nestvarna, kamena ćuprija takođe, a Andrićgrad priča za sebe.
Verujem da je većina vas ili čitala ili bar čula priču o kamenom mostu „Na Drini ćuprija“ iz istoimenog romana za koji je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost. Zar postoji bolji povod od toga da dođete u Višegrad, prošetate mostom(obnovljenim 2015.godine) i osetite viševekovnu Andrićevu priču? Most je građen u XVI veku, zadužbina je Mehmed paše Sokolovića, a inače je remek delo tadašnjeg graditeljstva tadašnjeg najčuvenijeg turskog arhitekte Kodže Mimar Sinana.
Most ima 11 lukova i proširenje na sredini sa čuvenom sofom i kamenim portalom, kao i pločama ispisanim na arapskom jeziku o graditelju i zadužbinaru mosta. Most je svedok lepih i onih manje lepih ljudskih sudbina, ali i velike poplave 1896.godine, o čemu svedoči i tabla na kamenom portalu sa podatkom o visini nivoa reke Drine koja je tad uništila veći deo grada, ali ne i samu ćupriju. Moja preporuka je prošeteti preko mosta, zadržati se na sofi, obavezno fotografisanje, a potom sesti na terasu Andrićevog konaka i još malo upijati prizor.
Obavezna je i vožnja brodićima kroz kanjon reke Drine, drugi po veličini kanjon u Evropi(nekada se zvala Zelenika), a iskusne čamdžije turističkim brodovima „Zelenika“, „Sonja“ i „Lotika“naćićete odmah ispod mosta, ili će oni naći vas. Verovatno ćete na ovom krstarenju shvatiti da krivu Drinu niko nije ispravio. Visoke litice, plavo zelena boja krivudave i ćudljive reke i potpuna relaksacija pred prirodom koja uvek pobeđuje u bici sa čovekom.
Andrićgrad
A u blizini mosta, između Drine i reke Rzav, čuveni reditelj Emir Kusturica podigao je, uz javno-privatno partnerstvo, Andrićgrad u čast i slavu nobelovcu Ivi Andriću koji je potekao iz Višegrada. Kusturicu možemo da volimo ili ne volimo, ali nikako mu se ne može osporiti koliko je Andrićgrad uticao na unapređenje turizma u Višegradu. Naziv Kamengrad dovoljno govori o arhitekturi ovog kulturno-turističkog kompleksa. Ovde su sada smešteni bioskopi, galerije, ugostiteljski objekti, knjižare, administrativni objekti kao i Institut Ive Andrića sa centrom za slavistiku i replika manastira Dečani. Mogu reći da je u pitanju značajan arhitektonsko-kulturni podvig u kom se mešaju svi stilovi karakteristični za ovo podneblje.
U Višegradu obavezno obiđite i rodnu kuću Ive Andrića i čuveno brdo Bikavac, opevano u najlepšoj pesmi „U lijepom starom gradu Višegradu“. Ne zaboravite i na okolinu Višegrada, manastir Dobrun u Republici Srpskoj, te Drvengrad i Šargansku osmicu u blizini granice, ali na strani Republike Srbije. Oni stariji, koji pamte period pre raspada stare Juge, pamte i vožnju prugom iz Srbije do Višegrada. Sada je samo gledamo usput kada se od Tare vozimo ka Srskoj. Lično se nadam da će nekada neko imati i realizovati neku prekograničnu ideju ponovnog uspostavljanja turističke vožnje vozom između ove dve lokacije.
Do tad uživaćemo u već ponuđenom. Ima tu još mnogo toga za videti, ali to ostavljamo vama da sami otkrivate i svoje utiske kasnije podelite sa nama. Moja asocijacija na Višegrad je most Mehmet paše Sokolovića i krstarenje Drinom, sa muzičkom podlogom dve pesme: „U lijepom starom gradu Višegradu“ i Balaševićevom „Sevdalinkom“:
„…Nekom Drina teče desno
nekom Drina lijevo teče
ma sve da teče u dubinu
na dve pole svet da seče
znam tajni gaz, moje lane
most se pruži gde ja stanem
sve da vuku me konji vrani
nema meni jedne strane
dok si ti na drugoj strani…”
balkan-turizam.net
