Balkan-Turizam
Zavičaj za svakog od nas ima posebno mesto i gde god da odemo on se u srcu nosi i čuva. Tako i Predrag Peca Petrović vlasnik Poljoprivredno turiističkog gazdinstva Petrović iako je zahvaljujući svojoj struci stizao na razne kontinente nikada nije svoj Paštrić zaboravio i zato mu se s radošću i novim idejnim poduhvatima vratio. A Gazdinstvo Petrović se nalazi u selu Paštrić, iznad same Ribničke klisure i na obodu Parka prirode Ribnica. Nekih 800 metara je dužina pešačke staze koja vodi do manastira Svetog Petra i Pavla i Ribničke pećine, a u neposrednoj blizini je i rodna kuća vojvode Živojina Mišića. Takođe u blizini sela Paštrić je Banja Vrujci i varoš Mionica.
Evo nas u gostima kod Predraga Pece Petrović u Poljoprivredno turiističkom gazdinstvu Petrović. Uz šolju toplog čaja od majčine dušice i origana slušamo pripovedanje biologa i veoma zanimljivog čoveka koji nam pripoveda o gazdinstvu sa neopisivom radošću što je svoj na svom i što voli svoje rodno selo i svoju Srbiju iznad svega. Peca i kaže:
„Prošao sam mnoge zemlje i kontinete, bio sam u naučnoj ekspediciji u Panami, Kolumbiji … kao mlad biolog, sa 31 godinom i znate zašto nisam ostao u Americi? Zato što ovde u Paštriću imam drvo koje je starije od njihove države. Moje gazdinstvo ima istoriju veću nego cela jedna opština. Može se napisati roman o mom gazdinstvu. Ovde je život u punom smislu, čovek je mala jedinka. Ovde caruju tri carstva, carstvo gljiva, carstvo životinja, carstvo biljaka i ljudsko je bilo četvrto, carstvo cara Dušana i ono je nestalo. Osećaj pripadnosti ovom kraju je osećaj plemstva. Slabo pristajemo da idemo u inostranstvo, mi smo bolesno nostalgični.
Zahvaljujući tome što su mi ćerke bile vrhunski đaci, njihov strah da ovo ne bude u korovu, kao hiljadu gazdinstava u Srbiji, iako su bile na fakultetu nisu mogle da kažu zbogom svom kraju. Pretvorili smo vremenom gazdinstvo u turistički objekat. Polazeći od toga da hranu i smeštaj svako ima kući, imajući fond znanja napravili smo iskorak da gazdinstvo ponudi Muzej kamena i Kuću čaja i filozofiju življenja u srpskom selu. Stoga je ovde nikla i Banka gena, mlađa ćerka Ivana koja je biljni fiziolog i radi na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, brine o zaštiti života biljaka i zaviruje u njihov genski materijal.
Osnovali smo i EKO pokret koji se zove „Okvir života“ prema prvoj knjizi akademika Siniše Stamenkovića. Ekološki pokret uglavnom kreira sve naše aktivnosti gazdinstva i turizma. U osnovi je naše tumačenje filozofije života u tradicionalnom srpskom selu koje živi bez mnogo zavisnosti od pomagala savremenog društva. Zato je ovde Banka semena okrenuta očuvanju starih sorti i rasa bez kojih nema organske poljoprivrede održivog razvoja i zdrave priče. Suprotstavljamo intenzivnoj nezi biljaka, zasade koji troše ogromnu količinu hemije, vode, resursa, najlona, mreža, sve u cilju zabrane pristupa živom stvoru takvih zasada. Naše zasade čuvaju ptice, slepi miševi, razne vrste grabljivih insekata i mnoge druge životinje. Dobar deo hrane i zasada delimo sa divljim životinjama (veverica-orah, ptice-trešnje…)
Kao važna pansionska ponuda je Muzej kamena. Čovek i kamen neprekidno traju, ovde se živi na kamenu i od kamena. Ovde se turisti nudi i edukativni sadržaj, tako da može mnogo toga da sazna o kamenu. Imamo saradnju i sa Geološkim zavodom i Rudarskim fakultetom u cilju promocije nauke. Razbijamo dosadu turistima na Divčibarama i Vrujcima i hranimo njihovu znatiželju. U naše gazdinstvo dolaze turisti ne samo iz Srbije, već iz raznih država i sa raznih kontinenata, ali mi generalno obožavamo domaće turiste.
Bio sam beogradski đak, prva generacija Dvanaeste beogradske gimnazije, otišao sam iz šume u džunglu. Smatram da je Beograd džungla. Kada sam imao zadatak kao đak da napišem rad na temu „Pamtim“ istakao sam tri stvari velikim slovima i to je bilo TETKA (moja tetka iz Beograda), ZAVIČAJ (Paštrić) i OTADŽBINA(Srbija).
Takođe u mom gazdinstvu možete videti kamene gromade posvećene ljudskim gromadama kao što su Desanka Maksimović, Ljuba Popović, Tesla, Njegoš i dr. To je kameni bukvar po knjizi „100 mojih portreta“ Matije Bećkovića. A sada vas prepuštam mojoj ćerki Ivani da vam kaže nešto o Kući čaja i o izložbi koju priprema.
Razgovor smo nastavili sa Ivanom, prethodno napravivši kratak predah da probamo pitu sa jabukama koju nam je poslužila Pecina supruga, a u našem društvu se zatekao i Vigor Majić nekadašnji direktor Naučnoistraživačkog centra Petnica, koji je istakao kako voli često sa suprugom da dođe u Gazdinstvo Petrović, koje mu je omiljena oaza nedeljnog odmora.
Ivana Radović (ćerka Pecina) je biolog, doktor biotehničkih nauka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Veoma je posvećena Gazdinstvu Petrović kao i njena sestra Jelena Jovičić koja se bavi ekološkom mikrobiologijom i koja je isto zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Ivana nam je ukratko ispričala o delokrugu njenog angažovanja i Kući čaja:
„Poenta je da se u svakom seoskom domaćinstvu skupljaju biljke za čaj i svako ima svoju bazu čaja. U narodu se koristi negde oko 100 vrsta čaja, koriste se za lečenje i ima mnogo vrsta čaja za uživanje. Naši čajevi u sebi nemaju tein.
Cilj nam je da se promovišu domaći čajevi i imamo čajeve od šumskih voćkica (divlja jabuka, dren, glog, trnjina, oskoruša, divlja kruška..), zatim čajeve od korena koprive, maslačka, hajdučke trave, majčine dušice, divljeg origana i drugih biljaka. Čajevi se mogu degustirati kada dođu turisti, kao i domaći sokovi.
Trenutno sam zauzeta i pripremanjem izložbe „Stare sorte Srbije“ koja će se održati petog novembra u Botaničkoj bašti u Jevremovcu i šestog novembra u Botaničkoj bašti u Beogradu. Tada će posetioci moći da dobiju na poklon semena starih sorti i da ih zasade u svom vrtu.“
Završila je izlaganje Ivana i ponudila nas sa još po jednom šoljom čaja od majčine dušice i divljeg origana. Napuštamo Gazdinstvo Petrović sa divljim crvenim jabukama koje su nam domaćini poklonili i čije semenke zveckaju poput zvečki dok iz okolne šume dopire pesma ptica, a vi ako krenete put Mionice, dođite u Paštrić da čujete kako se Gazdinstvo Petrović voli i čuva.
Tekst je realizovan u okviru projekta “Turistička ruta kroz Srbiju” uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
redakcija: www.balkan-turizam.net
foto: @balkanturizam
