Balkan-Turizam
Postoje mesta kojima se rado vraćate i koliko god puta da u njih dođete ona vas iznova prizivaju svojom lepotom i pričama o ljudima koji su u njima živeli. A mesta i jesu priče koje se iz dana u dan ispredaju i pamte. One se prenose sa kolena na koleno kako se ne bi zaboravilo šta je nekad bilo, od kog smo roda i koliko su naši preci ljubavi i žrtve dragovoljno podarili svom zavičaju. Jedno od takvih mesta koje je iznedrilo čuvene Nenadoviće i pesnikinju Desanku Maksimović je Brankovina.
Ovo prelepo mesto se nalazi na nadmorskoj visini od 267 metara u Kolubarskom okrugu na 12 kilometara od Valjeva. I ovo Miholjsko leto čini da Brankovina isijava kao dukat i taj magični tren upotpunjuje priča koju nam ispreda kustos Narodnog Muzeja Valjeva Aleksandar Mitrović.
„Za grad Valjevo Brankovina je od izuzetnog značaja, i od pre par godina ona je pod ingerencijom Muzeja. Kompleks Brankovina se sastoji od dva dela, crkvenog dela sa portom i školskog dela.
U crkvenom delu se nalazi crkva „Sabor Svetog Arhangela“ koja je sagrađena 1830. godine i ona je zadužbina prote Mateje Nenadovića. U crkvi se nalaze crkvene knjige i relikvije koje je prota Mateja Nenadović dobio od ruskog cara i ruskog patrijarha. U porti crkve su drvene kućice sobrašice (one su služile za obedovanje, okupljanje prilikom crkvenih praznika, a naziv sobrašice potiče od slovenske reči sobranje, što znači sakupljanje, zborovanje.
Tu je i česma, zadužbina Nenadovića, stari i novi parohni dom i grob pesnikinje Desanke Maksimović. Pored Desanke Maksimović sahranjen je i njen suprug Sergej Slastikov Kalužanin. Ruska crkva koja se nalazi na njihovom grobu simbolizuje Desankin odnos sa Rusijom. A u neposrednoj blizini crkve su grobovi Mateje Nenadovića i njegovih srodnika iz porodice Nenadović.
U školskom delu nalazi se vajat porodice Nenadović u kojem je rođen književnik Ljuba Nenadović. U vajatu se nalazi razboj za pravljenje ćilima i krevet. U školskom delu se nalazi i stara škola koja je sagrađena 1836.godine i koja ima dve učionice staru i novu. Stara učionica je originalna (iz XIX veka) sa skamijama, magarećom klupom, stolom za učitelja i tablom, a u novoj je predstavljeno kako su deca nekada učila da pišu, prvo su korišćene drvene tablice, vosak, guščije pero, tek kasnije je korišćen papir.
U neposrednoj blizini je i škola koju je pohađala i Desanka Maksimović do četvrtog razreda i u kojoj je radio njen otac kao učitelj. Kasnije su se preselili u Valjevo gde Desanka nastavlja školovanje. U školi se nalazi i prva radna soba Desanke Maksimović, i posebnu pažnju privlači pisaća mašina na ćirilici što je tad bilo nezamislivo. Desanka je bila kolekcionar šešira, nakita i fotografija i deo toga je izložen.
Pored škole može se videti i kuća Nenadovića. Ona je 2019.godine otvorena za posetioce (urađena je originalna replika kuće). Tu se može videti kako je izgledala unutrašnjost kuće i kako je bila opremljena. Takođe na samom ulazu nalazi se genealoška tablica porodice Nenadović. Nenadovići su se doselili sredinom XVII veka iz Hercegovine u Brankovinu. Iz porodice Nenadović su knez Aleksa, Mateja Nenadović (vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, prota, prvi predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta), Jakov Nenadović (vojvoda iz Prvog srpskog ustanka i predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta), Ljuba Nenadović ( književnik i ministar prosvete) i drugi.
Kao što sam rekao na samom početku, o kompleksu Brankovina brine Narodni Muzej Valjeva. Najviše Brankovinu posećuju đaci prilikom školskih ekskurzija, nešto je manji broj organizovanih poseta, a mnogi prilikom proputovanja na planine ili more svraćaju u Brankovinu. Najviše su zastupljeni turisti iz Srbije, dok je nešto manji broj stranaca. Imamo problem sa vodom, jer nije sproveden vodovod, te se vodom snabdevamo iz bunara i cisterni. Takođe i restoranski i hotelski smeštaj nije obezbeđen, tako da je to problem prilikom većih poseta.
Inače u neposrednoj blizini se nalazi Brankovački vis koji je poznat po prvom sastanku Ustanika na čelu sa Aleksom i Matejom Nenadovićem. Takođe u selu Čučuge nalazi se arheološko nalazište iz rimskog perioda i gde se odigrao jedan od značajnih bojeva u Prvom srpskom ustanku.“
Slušajući iscrpno pripovedanje Aleksandra Mitrovića uz razgledanje kompleksa do nas je dopirao eho zborenja Desanke Maksimović koja je najlepše stihove svojoj Brankovini darovala.
Odlazimo iz Brankovine sa željom da joj se ponovo vratimo, a vi ako krenete put Valjeva svratite u Brankovinu gde ćete doživeti magični tren prohujalih vremena.
Tekst je realizovan u okviru projekta “Turistička ruta kroz Srbiju” uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
redakcija: www.balkan-turizam.net
