Balkan-Turizam
Kada krenete iz Beograda prate vas obelisci velegrada, i kad prođete Pančevo i krenete dalje vidite moderne vetrenjače, na tren pomislite da ste u nekoj zapadnoevropskoj zemlji, a onda kad iz Alibunara krenete prema Ilandži pred vama bljesnu zeleno plave boje i čini vam se da banatska ravnica ljubi nebo.
To maleno seoce nedaleko od Alibunara ima svoju posebnu draž te se u njega rado ide kako bi se odmorili od gradske vreve i utonuli u blagodeti seoskog mira. I sam put do Ilandže je pomalo krivudav i zasenčen trskom i šašom koji vas nagone na sećanje na Miloševe „Seobe“. I na tren zasvetle te Dafinine oči u blatu i glibu ravnice i kao eho dopire topot konja Vuka Isakoviča i neka čudna čarolija vam se dogodi te osetite kako kroz sećanje dopiru te reči o beskrajnom plavom krugu … koje su vam se urezale baš onog trena kada ste čitali tu knjigu. I možda se inspiracija za „Seobe“ začela baš tu u Ilandži u kojoj je Crnjanski proveo jedno vreme i za koju je porodično bio vezan. Tu je i kuća Crnjanskih koja doduše danas je preuređena i nema onaj autentični izgled. Meštani su ponosni na to što je baš u Ilandži jedno vreme živeo Miloš Crnjanski i osnovna škola nosi njegovo ime i u školskom dvorištu se nalazi spomenik velikanu srpske književnosti. Takođe u čast Crnjanskom organizuje se kulturna manifestacija „Dani Miloša Crnjanskog“.
Ako se zadesite tih dana u Ilandži uživaćete u evociranju uspomena na književnika i emigranta koji je svom rodu toliko toga darovao i čućete meštane koji ga ne zaboravljaju i rado čitaju njegova dela.
A Ilandža vam nudi i paletu posebnih doživljaja i oku primamljivih ambijenata. U samom centru sela pored parka nalazi se crkva, a nedaleko od nje je škola i deo puta je makadam koji podseća na prohujala vremena Miloševog detinjstva.
Ispred parka se nalazi lepo uređena pijaca koja je naročito bogata povrćem, voćem, raznim proizvodima i đakonijama u vreme nedeljnog prepodneva. Nedaleko od pijace su prodavnice, apoteka, pekara, benzinska pumpa i sve to je smešteno u centru sela. Tu su i kafići i restorani, a nekada davno je bio i prostor u Domu kulture u kojem je bila diskoteka. Sa setom se stariji sećaju tih vremena, kao i toga da je u selu bilo mnogo više meštana nego danas. Veliki deo njih su se odselili, i tako i Ilandžu pogađa sudbina mnogih sela u Srbiji, da je skoro svaka druga ili treća kuća prazna i napuštena. Ali ima i pozitivnih primera da se u Ilandžu doseljavaju potomci njenih meštana kao što je i Vesna (Zukić) Maynard. Vesna se iz grada Didcot (Engleska) doselila u rodno mesto njene majke i sada je stanovnik Ilandže. Aktivna je u crkvenom horu Ilandže, a predsednik je crkvenog –gradskog hora „Sv. Tri Jerarha“ u Alibunaru koji se u značajnoj meri već dokazao gostujući na mnogim kulturnim manifestacijama.
Pozitivno je i to što se mnogi mladi bave poljoprivredom i gaje žitarice, nastavljajući tradiciju svojih predaka. Takođe jedan deo mesštana se bavi govedarstvom, ovčarstvom i uzgojem konja.
Ilandža ima mnogo zelenila i drveća, i to doprinosi užitku što si baš tu. Kao i obližnje jezero koje nudi osveženje u vrelim letnjim danima. Novoformirano ribolovačko društvo se trudi da jezero ponovo oživi.
Ako želite da čujete nešto o Crnjanskom, uživate u lepotama banatskog sela nadomak ubrzanog tempa življenja, probate izvrsne sireve i neke od organskih proizvoda domaće radinosti, dođite u Ilandžu kako bi ste pronašli svoju zvezdu u beskrajnom plavom krugu.
Mirjana Marković