Balkan-Turizam
Baš tu pored mesta gde Dunav ljubi nebo, raste i krilati grad koji svojim bulevarima i pločnicima mnogobrojnih ulica tragove znanih i neznanih prolaznika ispisuje, potvrđujući da zahvaljujući njihovoj ljubavi opstaje i traje, jer Novi Sad je grad koji vole ne samo oni koji u njemu žive, već i svi oni koji ga pohode. Multikulturalni duh pleni i privlači i mnoge strance, te u toku letnjih dana zašareni se grad i Petrovaradin, dok muzika mami u prostranstva dobrog doživljaja. A mnogobrojne manifestacije, pozorišne predstave, književni festivali, umetnički performansi, koncerti, sajmovi, sportski susreti i druge aktivnosti privlače kako stanovnike grada tako i turiste.
Novi Sad, nekadašnja srpska Atina je prestonica kulture u koji su mnogi ljudi utisnuli svoj pečat dajući mu vojvođanski šmek u zagrljaju lagane Balaševićeve pesme i Mikine poezije.Grad je inspirativan za mnoge umetnike i jedan od njih koji sebe i svoje delo lepoti grada daruje je i Laslo Silađi, novosadski vajar i pisac koji nam je rekao koliko jedan grad kao što je novi Sad može da bude inspirativan za vajara.
„Vajar, ako se odluči za to da sebe želi da izrazi pre svega u javnom prostoru, najbolje da za sebe odabere jedan Grad. Odabrao sam sebi grad u kojem nisam rođen, ali u kojem živim, a to je Novi Sad. Bila je to jedna vizija, rođena kasnih ’70-tih i ona mi se i dalje ostvaruje. Važan mi je Novi Sad, jer on struji mojim venama. Ovaj grad mi puno znači i u njemu ostvarujem svoje snove.“
Vi ste dali značajan doprinos kulturi grada, Vaše skulpture plene pažnju kako stanovnika Novog Sada, tako i turista? Recite nam o inspiraciji za taj vajarski poduhvat? JanikaBalaž, Balerina i možete reći ukratko i o drugim vajarskim delima?
„Moje vajarski izraz je tesno vezan za beli mermer, te sam prvu svoju javnu skulpturu postavio u rodnoj Subotici, na Paliću kraj jezera i ona nosi naziv DVA CVETA PRSTEN. Međutim budući talas mojih skulptura nastaje u Novom Sadu, od njih prva tri na SPENS- u: DVA JEZERA, PRAOBLIK i PRAOBLIK. Potom sa svojim radovima izlazim u otvoren prostor u mom gradu, pre svega sa statuom JANIKE BALAŽA, koja ima status istorijske znamenitosti, kao o statua balerine MARINE OLENJINE. Slede, ne po hronološkom redu postavljanja, PRAOBLIK na Bistrici (N. Sad); VELIKI PAR (ženski i muški princip ); PRAOBLIK; DEVOJČICA (Veternik); ZVEZDA MORSKA ZVEZDA NEBESKA (Futog); MOLITVA (Trg Dositeja Obradovića na Univerzitetu); potom radovi, koji se nalaze u drugim gradovima kod nas i u okruženju, poput JELEN U SKOKU ( Titel ) ili ČOVEK I MESEC (DANILOVGRAD) i drugi radovi.
Svakako na mene inspirativno deluje činjenica, da Novi Sad sve više izrasta u metropolu, tako da broj turista ubrzano raste i ponekad mi se desi, da dok stojim pored jedne od mojih skulptura, stižu do nje i turisti predvođeni vodičem …“
Bili ste i direktor Ateljea 61, recite nam o radu Ateljea, tapiserijama, o uklopljensti Ateljea u turističku ponudu Novog Sada?
„Ustanova za izradu tapiserija ATELJE 61, osnovana ’61 godine na Petrovaradinskoj tvrđavi od strane velikog slikara, kasnije i tapiseriste Boška Petrovića, predstavlja pravu diku Novog Sada i Srbije u svetu. Ogromna zbirka tapiserija nalazi se na četiri kontinenta, a ugledni tapiseristi i tapiseritkinje dolaze nam iz celog sveta na raspisane konkurse, međunarodne izložbe i jako cene svaki poziv od strane ATELJEA 61. Možda baš tu leži turistički potencijal ove nadaleko čuvene ustanove kulture.“
Vi ste i književnik, ko ima veću prevagu u vama, vajar ili pisac?
„Da, rođeni sam dvozanadžija, vajar vaja i crta u meni, a pesnik piše. Nije lako biti prisutan na obe scene, jer svaka strana vas želi celog i što više prisutnog u mnogobrojnim umetničkim događajima. Ja sam vajar prvenstveno i najveći deo energije i vremena posvećujem upravo vajarstvu. Ipak, kao pesnik objavio sam svoje pesničko osmoknjižje, pišem na dva jezika, a u rukopisu me čeka izdavanje još pet knjiga.“
Koji su planovi u Vašem vajarskom i književnom opusu?
„Kao što rekoh, u književnom i u vajarskom opusu nalazim se ” ispred sebe “, naime, dve u mermeru klesanje javne skulpture ” čekaju” , jedna na postament, a druga na trg ili drugu lokaciju, a već sam rekao pet rukopisa na štampanje. Pored toga dobro sam odmakao sa klesanjem MESEČEVE PTICE ( 2.6 m3 ); tri liva u bronzi biste ŠANDORA PETEFIJA takođe čekaju njihovi postamenti; krajem oktobra treba da postavim Spomenik nevinim žrtvama fašizma 1944/45., skulpturu pod nazivom PRAOBLIK PTICE na svom prvom za moju skulpturu sagrađenom trgu … započeo sam klesanje nove skulpture pod nazivom PRAOBLIK, kamernog formata … a planova imam još više (oprao sam šest svojih spomenika i skulptura u gradu)…objavio sam svoju prvu proznu knjigu pod nazivom TRAGAJUĆI ZA PRAOBLIKOM, za koju je jednu od dve recenzije napisala književnica Mirjana Marković… i tako . Trudim se ipak da mi se ne desi ona narodna: Mnogo hteo, mnogo započeo . Sve što bih započinjao, završio bih ili ako je procena takva, ne bih ni započinjao.“
Ako vas put nanese u Novi Sad,dođite preko Varadinskog mosta, na samom ulazu sa leve strane u znak dobrodošlice sačekaće vas Janika Balažsa tamburicom, a zatim obiđite i ostale belutke što krase ovaj grad koji čine ljudi bez kojih njegova istorija ne bi bila ispisana.
Tekst je realizovan u okviru projekta “Turistička ruta kroz Srbiju” uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
redakcija: www.balkan-turizam.net
