Balkan-Turizam
Sava Gugleta iz Rume (72) statirao je u filmu Vinetu, koji je sredinom 60-tih sniman u Hrvatskoj. Koliko je sada živih ljudi sa ovog seta, namenjenog tih godina istočnonemačkom tržištu, ne znamo. Za Pjera Brisa, koji je glumio Vinetua znamo da je otišao u večna lovišta, ali Savu smo pronašli u Rumi, gde on i dan-danas živo priča o svom doprinosu svetskoj kinematografiji. On je, kaže, tada od honorara kupio dva odela, bio popularan u selu, a što je najbitnije pio je koktu u neograničenim količinama, zajedno sa ostalim glumcima i statistima.
– Te davne 1965.godine kada je sniman film u mestu Jesenice na obali Zrmanje, raspisan je oglas za statiste. U uži izbor mogli su ući oni koji znaju da plivaju i da jašu konja. Ja sam prošao, imao sam 16 godina, priča Sava Gugleta.
Šta je ovo moglo predstavljati za mladića, tek stasalog i to lepo stasalog u 16-oj godini? Nije mnogo znao o bioskopu, niti o televiziji. Ali u nekoliko veština bio je odličan, skakanje u vodu i plivanje, kao i jahanje, sve što ga je život u Bilišanu do 16 godine mogao naučiti. To je bilo sasvim dovoljno da prođe u izboru statista za svetski poznato filmsko ostvarenje i više nego dovoljno da ima šta da priča potomcima.
Sam projekat osmišljen je kao logičan sled svega što je autor postigao, a bila je to u slučaju Karla Maja velika slava izazvana oduševljenjem kod ljudi likom Vinetua, lepog i dobrog poglavice Apača, koji je želeo mir. Istorijski, ova priča o kolonizaciji Amerike ni sad nije prestala da intrigira. Old Šeterhend je bio njegov ,,drug“, takođe dobronamerni ujedinitelj sa suprotne, kaubojske strane, kojeg je glumio Leks Barker.
– Vinetu je jedan običan, lep čovek, po dva sata ga spremaju do konačnog izgleda, priča Sava o junaku Karla Maja, Vinetuu, ali i o njegovom tumaču, glumcu Pjeru Brisu. Mene su šminkali oko sat vremena, imao sam neku ogrlicu sa zubima, dole pantalone i obuću od kože, a ponekad periku. Pošto smo se stalno kupali na Zrmanji, već sam imao taman ten. Mazali su nas nekom glinom, kao čokolada. Moj komšija Ilija Olujić, takođe statista je bio kauboj, a ja sam navijao za Vinetua i bio sam Apač, smeje se Sava.
Sredinom 60-tih godina, život na Zrmanji imao je jednu ogromnu prednost, čista i stvarno netaknuta priroda. Nije slučajno što je produkcijska ideja bila da se set odradi na Zrmanji, Plitvičkim jezerima, Velebitu. Ni šest decenija kasnije cela ideja se nije pokazala loša, već naprotiv doživljava svoje novo otkrovenje. Nov model turističke ponude ovih predela itekako računa na svoju bogatu ,,indijansku“ prošlost.
I sada je Vinetu promoter hrvatskog krajolika, ne manje lepog nego što je bio u ono vreme. U Nemačkoj i sada postoji više od 200 klubova ljubitelja ovog serijala, koji se povremeno okupljaju i posećuju lokacije snimanja. A Sava, kao pravi Indijanac, rešio je da se ne da godinama. Prestao čovek da stari i još uvek vitalan, u osmoj deceniji života radi više poslova istovremeno, a usput i svira diple. Kao da mu je ova filmska priča iz mladih dana zacrtala sudbinu. Šou biznis i dalje teče njegovim venama. Verovali ili ne, u Rumi se još nađe poneko ko ne zna da je Sava statirao u filmu Vinetu?! Takvi odmah dobijaju uveličanu fotografiju sa seta na uvid i kritiku što nisu obavešteni. Savin dugogodišnji kolega i prijatelj Dragoljub Baja Gerdijan tu sliku ima u svom automobilu, tako da je uvek brzo i lako dostupna nekolicini koju treba informisati.
– Ja u Bilišanu, u osnovnoj školi nisam imao televizor. 1964.godine sam u Rumi, gde sam upisao školu prvi put gledao televiziju. Onda sam otišao na raspust u Dalmaciju, a oglas za statiste je već bio raspisan. Dnevnica 5 000 dinara, a kokte koliko god hoćeš da piješ! Bilo je i za čašćavanje drugova. Inače glumio sam u tri filma, Vinetu prvi i drugi deo i Blago o srebrnom jezeru.
Kao već oproban statista, Gugleta je naučio mnogo o setovima. Na strelama su bili magneti, priča on, a ti na sebi isto imaš magnet, pa se strela, kao zabode. Imao sam najviše 60 kilograma, nastavlja svoju priču, skromno ne ističući svoj naočit izgled, kao ni spretnost i veštine.
– Prvi set je trajao 20, a drugi 25 dana. Kupio sam dva odela od dnevnica, kokte koliko sam hteo, a častio sam i drugare. Kad su se Indijanci i kauboji udružili, onda se ja vidim u toj sceni. Reka i kanjon su doveli filmsku ekipu u naš kraj, ništa drugo. Zrmanja čista kao san. Bili smo i na Plitvičkim jezerima i Velebitu, ali najviše na Zrmanji, seća se Sava. Šta mi je to donelo? Da mogu da se hvalim da sam učestvovao u filmu koji je ceo svet gledao. Karl Maj je bio veoma poznat. Zvali su me i na HTV da prave priču o statistima. Ko je bio nizak, nije mogao da prođe na set. Svi smo bili visoki i mršavi, lepi. Ova mala je bila Nemica, šminkerka, pokazuje Sava sliku. Ilija Olujić, moj komšija je takođe glumio. Sve je bilo spontano, niko nije vežbao za set, trčanje, sve što je bilo potrebno. Ukupno oko 100 ljudi je učestvovalo, Zagreb, Gračac, Zadar, nas dvojica iz Bilišana, bilo nas je iz mnogih gradova i sela.
Ako se možete setiti, ili pročitati o šezdesetim godinama prošlog veka, onda vam je jasno da su to bile godine prosperiteta. Rat je već ostao daleko iza tog doba, dovoljno iza da je čovečanstvo već uveliko zagazilo u eru razvoja na svim poljima i krenulo napred. Ekonomska, politička, privredna, ali i umetnička nit bila je jaka. Radilo se, snimalo se. Koliko god da vam ove crno-bele fotografije deluju kao izvađene iz prašnjavih ladica prošlosti, na njima sve i danas počiva. A pogledajte našeg junaka, za nas velikog kao sam Vinetu – Savu Gugletu! On je živi dokaz postojanosti onog vremena, snage, lepote i istrajnosti, jer je još u njemu ostalo od onog veštog momka iz Bilišana. Bore su našle svoje mesto na njegovom licu, ali mu dobro stoje. Kao bravar-varilac on još dostiže građevinske visine sa svojim aparatom. Ne boji se ničeg, a da mu je ponovo dobiti istu šansu, Pjer Bris bi možda bio sporedan lik.
Katarina Filipović
