Balkan-Turizam
Duhovni turizam ima veoma značajno mesto u turističkoj ponudi Srbije. Manastiri i crkve su čuvari istorije, tradicije i kulture srpskog naroda. Od Nemanjića do današnjih dana mnogi manastiri i crkve su podignute, ali nisu sve očuvane. Vreme, ljudski nemar, osvajački pohodi i pogromi su oštetili jedan deo verskih objekata. Zahvaljujući ljudima velikog srca i dobrote, gradinarima i entuzijastima i onima koji pamte svoju prošlost i čuvaju kulturno nasleđe, kao i institucijama koje se bave zaštitom spomenika kulture neki manastiri su obnovljeni i sačuvani od daljeg propadanja. Tako i manastir Svetih apostola Petra i Pavla kojima je posvećena manastirska crkva, a u narodu poznat pod imenom Ribnica datira svojim crkvištem i temeljima još iz doba Nemanjića.
Do manastira možete stići ako krenete prema Mionici i on se nalazi u Paštriću u blizini reke Ribnica i Ribničke pećine. Reka Ribnica je ušla u istoriju tokom Kolubarske bitke kada je u mehani kod mosta na Ribnici Živojin Mišić preuzeo komandu od ranjenog Petra Bojovića. A Ribnička pećina je stavljena pod zaštitu kao jedinstveni spelološki objekat u Srbiji u kome se nalazi stanište 15 vrsta slepih miševa zaštićenih kao prirodne retkosti.
Manastir je više puta rušen i podizan. Za vreme Kočine krajine crkva je bila ponovo spaljena, da bi nekoliko puta u toku XIX veka bila obnavljana. Godine 1837. manastir je pretvoren u parohijsku crkvu, i tako je bilo sve do 2011. godine. Zatim je nekoliko godina manastir bio bez igumana i bratstva, da bi krajem 2017. godine dolaskom monaha Arsenija Jovanovića za starešinu manastir postao aktivni muški. Zahvaljujući njemu je došlo do njegove obnove, i Ribnica je postalo duhovno stecište vernika i turista koji žele da upoznaju naše kulturno nasleđe i čuju bogougodne reči igumana Arsenija Jovanovića.
Arsenije Jovanović je veoma harizmatična ličnost i razgovor sa njim je bio veoma zanimljiv kao i njegov život čiji deo je opisao i u knjizi „Bog i rokenrol“ i skoro objavljenoj „Zavisnik nebeske ljubavi“, evo šta smo čuli od njega:
„Moj duhovni život je otpočeo u manastiru Svetog Tihona Zadonskog u Pensilvaniji gde sam bio iskušenik. Zatim jedno kratko vreme sam proveo na svetoj Gori, u Dečanima dvanaest godina, na Ostrogu šest godina, u isposnici manastira Crna Reka šest godina i u Ribnici sam već pet godina. Kada sam došao 2017.godine u Ribnicu konak je bio zapušten, pun pacova i miševa. Do 2014. godine tu je bio jedan iguman, a u periodu od 2014. do 2017. godine konak je bio prazan. Crkva je bila oronula i zatekao sam novoizgrađen konak koji je bio nedovršen, bilo je mnogo šuta i betona. Bio sam pozvan od strane vladike Irineja, skupio sam u Americi 30 000 dolara koje sam doneo za obnovu manastira. Cela površina oko manastira je bila urvina, bagerom je poravnana i dovezeno je oko 40 kamiona zemlje koja je nasuta na tu površinu.
U vreme do mog dolaska tu u blizini manastira bilo je izletište na kojem je dolazilo mnogo ljudi, bile su roštiljade, pijanstva, čula se preglasna muzika, sve to nije bilo prikladno jednoj svetinji i vernici su bili sablažnjeni. Bilo je u početku problema da se sve to otkloni. Podigao sam zidove, ogradu, što je izazvalo revolt izletnika, vikali su, pretili i ponašali se veoma loše, čak su komentarisali da je došao još gori ludak, međutim vremenom su odustali i preselili se na neko drugo mesto. Dao je Bog novca i silne zidove sam podigao. Ljudi su dolazili, pretili, vikali, verovao sam i Sveti Pavle i Petar mi je pomogao. Počeo sam da uređujem finiju infrastrukturu, letnjikovac, sadio sam ukrasno bilje, postavio žardinjere, farbao sam, uređivao dvorište. Volim lepo, skladno, želeo sam da je oko manastira lepo i da bude prijatno i duhovno i vizuelno.
Uz pomoć dobrih ljudi renovirana je zgrada stare škole, hoćemo da je pretvorimo u konak za goste. Centralnu stvar sam ostavio za kraj, a to je naša crkva. Problem je vlaga, ispucao je malter, treba da se uradi konzervacija i restauracija, potrebna je pomoć da se to uradi.
Svakodnevno vodim razgovor sa ljudima sa raznim mukama koji dolaze iz svih krajeva Srbije i drugih zemalja. Pokušavam da kažem neku lepu reč, dam savet, ublažim njihovu muku. Ne primam sredom i petkom i za vreme četiri velika posta jer tad se posvećujem molitvi i tihovanju.“
Jednom prilikom ste rekli:
„Tada se u mom životu sve promenilo. U svojoj 31. godini sam obukao mantiju. Monah sam 30 godina i nikad se nisam pokajao. Naprotiv, radujem se svakom novom danu, volim ljude i volim Boga.“
Kada bi moglo sve iznova, da li bi birali isti put?
„Da može sve iznova, možda bi ranije otišao u manastir.“
Napuštamo Ribnicu i njenog igumana Arsenija koji nastavlja razgovor sa mnogobrojnim, vernicima i turistima koji su došli iz Novog Sada, Beograda, Ugljevika i drugih krajeva. Odzvanjaju mi reči mladića iz Beograda koji je od jutarnjih časova čekao na razgovor sa ocem Arsenijem, „svaka njegova reč mi pomaže da donesem važnu odluku u životu“, a neka vaša odluka bude da dođete na ovo mesto koje je bogougodno i čuvar naše istorije i kulture.
Tekst je realizovan u okviru projekta “Turistička ruta kroz Srbiju” uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
redakcija: www.balkan-turizam.net
foto: @balkanturizam
