Balkan-Turizam
Jedno od najlepših sela u Vojvodini svakako je Erdevik, selo šidske opštine, udaljeno na samo sat vremena vožnje od Beograda i Novog Sada.
U Erdeviku se već godinama prve subote u mesecu organizuje Sremska kulenijada, turističko – gastronomska manifestacija čiji je moto „U zagrljaju kulena i vina“. Tokom tog junskog subotnjeg dana ovo šidsko selo poseti nekoliko hiljada ljudi, mahom Beograđana i Novosađana, ali i stranaca.
Kulen sremski
Tokom tog dana ljubitelji kvalitetne hrane i dobre kapljice su u prilici da uživaju u odličnom sremskom kulenu, srpskom i slovačkom paprikašu, erdevičkim nadaleko poznatim vinima, dobrom druženju, pesmi i igri. Ljubazni domaćini su tu da vam poseta Erdeviku ostane u najlepšem sećanju, a ugođaj je potpun dok vam tamburaši sviraju na uvce. I sav taj užitak dok ste okruženi retkim vrstama drveća u stoletnom erdevičkom parku, mestu održavanja Sremske kulenijade.
Inače, erdevički park pripada Nacionalnom parku „Fruška gora“ i obiluje veoma starim rastinjem. Sam park star je preko sto godina, a u njemu su pored endema Pančićeve omorike, mogu naći i kedar, platan, lipa, smrča, cni bor, kesten…
Dva jezera
Ukoliko niste posetili Erdevik tokom Sremske kulenijade, obavezno tokom leta opredelite jedan vikend za obilazak ovog sremskog sela. Okružen Fruškom gorom, na 140 metara nadmorske visine, nadaleko je poznat po svojoj lepoti i multikuluralnosti, ali ono što ga posebno izdvaja u odnosu na ostala fruškogorska sela su njegova vina i jezera Bruje i Moharač. Zbog toga je idealno spas od letnjih vrućina potražiti na nekom od ova dva jezera.
Gosti sa strane se češće odlučuju za kupanje na jezeru Bruje, koje je manje, ali ima pristupačniju obalu i više hlada, a meštani su na ovom jezeru uredili i deo obale, pa dok ležite na šljunku imate osećaj kao da ste na moru. Istina nema borove šume oko vas, ali zato vam labudovi mogu praviti društvo.
U neposrednoj blizini ovog jezera se nalazi banja Kulina okružena šumom. Banja je omiljeno mesto za roštiljanje i izlete kako meštana tako i ljudi sa strane, pogotovo u vreme prvomajskih praznika.
Meštani se radije tokom vrelih letnjih dana odlučuju za kupanje na jezeru Moharač, na kojem je manja gužva.
Do pre desetak godina Erdevik je imao i otvoren bazen, u blizini jezera Bruje, međutim on trenutno nije u funkciji.
Prepoznatljivo mesto najviše po vinu
Osim po jezerima i Kulenijadi, Erdevik je možda na dobrom glasu pre svega zbog vina. U Erdeviku je prva loza zasađena još 276. godine u vreme cara Proba. Od tada pa do današnjih dana pogodna i pitoma klima Fruške gore je u ovom kraju podsticala razvoj vinarstva i naviku uživanja u vinu. U selu postoji nekoliko većih vinarija, ali i nemali broj manjih porodičnih podruma, pa svi ljubitelji božanskog pića svakako da će pronaći nešto što odgovara njihovom ukusu. Raspoloženi meštani rado upućuju posetioce u vinarije i daju savete koje vino da probate.
Istorija
Draž mestu daju i tri crkve. Pravoslavna crkva posvećena prenosu moštiju svetog Nikole sagrađena je 1804. godine u duhu klasicizma, katolička župna crkva svetoga Mihaela sagrađena je 1890. godine po projektu Hermana Bolléa, dok je slovačka evangelička crkva završena 1902. godine. U selu najviše ima Srba i Slovaka, ali i Hrvata, Mađara, Rusina i drugih naroda.
Upravo sve ove narodnosti su izvršile snažan kulturni uticaj na raznovrsnost običaja i tradiciju ovog mesta. Erdevičani vole da se pohvale da je multikulturalnost doprinela njhovom ličnom opštem bogatstvu. Šarenilo nošnji, kuhunja, rukotvorina, cene se i neguju.
U selu za one koji odluče da prespavaju, postoji mogućnost iznajmljivanja soba. Pansion Keti nalazi se na deset minuta šetnje od centra sela, poseduje sobe sa francuskim ležajem, moguć je i apartmantski smeštaj sa korišćenjem kuhinje. Za one koji kolima dolaze u Erdevik dostupan je parking u dvorištu i garaže, a pansion raspolaže i sa dve letnje bašte.
A evo i nekih istorijskih podataka…Arheološkim istraživanjem mnogi nalazi navode na zaključak da je na ovom terenu postojalo naselje još u bronzano doba. U selu se nalazi nekoliko lokaliteta iz rimskog doba, a po pisanim spomenicima Erdevik se prvi put spominje 1351. godine, dok na mapi Srema 1730. godine. Iz ovog vremena još postoje kameni spomenici ispisani staroslovenskim pismom.
Najezdom Turaka 1526. godine, Erdevik pada pod vlast osvajača Sulejmana Veličanstvenog, koji se i zaustavio tu u blizini kod Iloka. Posle poraza pod Bečom, Turci se povlače a od 1697. godine Ilok, sa velikim delom Srema (pa i Erdevikom) pada u ruke austriske vlasti tj. kneza Livija Odeskalskog i to sve do Prvog svetskog rata. Samo ime, mesto je najverovatnije dobilo od mađarske reči erdoveg što znači predeo pod šumom. Kasnije su ga Slovaci preinačili u Erdevik.
balkan-turizam.net
