Na mapi balkanskih destinacija koje bi svakako valjalo posetiti nalazi se i Palić, mesto na severu Srbije, poznato po jezeru i zoološkom vrtu. Palić je od granice sa Mađarskom udaljen svega 12 kilometara, dok se iz Beograda do ove turističke destinacije stiže za nešto manje od tri sata automobilom. Osam kilometara deli Palić od Subotice, sa kojom je dobro povezan autobuskim linijama, a cena vozne karte košta 90 dinara. Gradski prevoz vas može odvesti i do čuvenog buvljaka. No da se vratimo na priču o Paliću, idealnom mestu za odmor i relaksaciju. Duge šetnje pored jezera odmor su za telo i dušu, za najmlađe idealan je provod u Zoološkom vrtu, dok će gurmani svakako na Paliću i njegovoj okolini pronaći omiljeno mesto za uživanje.
Nastanak jezera
Postoje legende koje kažu da je jezero ostatak Panonskog mora ali da je ono nastalo od suza pastira Pavla koji je tu napasao svoje stado. Jezero je nastalo u pradavna vremena kao izdansko iako voda jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Voda se slivala sa okolnog terena ispirajući natrijum hlorid i tako je jezero postalo slano. Jezero Palić se u pisanim dokumentima prvi put pominje 1462. godine kao Pali (Paly). Prvi crtež, odnosno mapa jezera (Paligo Palus) potiče iz 1690. godine. Još se krajem XVIII veka znalo da jezerska voda i mulj imaju lekovita svojstva. Gradski lekari Subotice su 1837. predložili da se na obali izgradi Kupatilo. Godine 1845. pored Kupališne zgrade, koja se sastojala od nekoliko kabina, izgrađena je gostionica, Donja trščara. To je bio temelj budućeg Kupališta i Banje. Osim na lečenje (prvenstveno koštanih i kožnih obolenja) posetoci su na Palić dolazili i zbog izuzetno bogate ponude zabave. Zlatno doba Kupališta i Banje Palić počinje 1880-ih, nakon otvaranja pruge Budimpešta-Zemun 1883. godine i tramvajske linije do Subotice 1897. Broj posetilaca kupališta i banje Palić je rastao sve do početka Prvog svetskog rata.
ZOO vrt star 68 godina
Posle Prvog svetskog rata, tada već u sastavu Jugoslavije, na istočnoj obali Palića je izgrađen veliki (muški) štrand, najveći objekat te vrste u tadašnjoj Jugoslaviji. Posle Drugog svetskog rata nastavljeno je sa ulepšavanjem Palića. Godine 1950. u borovoj šumi izgrađena je moderna Letnja pozornica od netesanog kamena na kojoj su gostovali mnogi umetnici. Iste godine otvoren je ZOO vrt. Šesdesetih godina XX veka izgrađen je Sportski centar sa terenima za fudbal, odbojku, košarku, rukomet.
Zoološki vrt star je 68 godina, svakako da je potrebno ulagati više u njega, ali i u svom sadašnjem obliku privlačno je mesto za obići. Posebno je interesantan najmlađima, koji uživaju u druženju sa životinjama i šetnji po vrtu. Raspolaže sa više od 150 životinjskih vrsta koje su smeštene u pedesetak volijera i objekata, dok se u Prihvatilištu za životinje nalazi preko 800 jedinki. U sklopu ZOO vrta je i botanička baština koja predstavlja zbirku mnogih autohtonih vrsta, kao i netipičnih lišćara i četinara i više desetina hiljada sadnica sezonskih cvetnica sopstvene proizvodnje. Ulaz za decu do šest godina je besplatan, a karta za odrasle košta 250 dinara(oko 2 evra).
Turistička ponuda
Panonska nizija je idealna za duge šetnje i opuštajuće vožnje biciklom. Bicikli se mogu iznajmiti na tri mesta na Paliću. Takođe se mogu iznajmiti i pedaline, dok na jezeru postoji mali katamaran koji će vas na zahtev provozati jezerom. Novost na Paliću, za one koji se ne plaše da će se pokvasiti, su hodanje po vodi u džinovskoj lopti i veslanje na dasci. Tri plaže, otvoreni termalni bazen i nekoliko otvorenih bazena u hotelima su takođe na raspolaganju turistima.
Gotovo svi privatni smeštaji nude mogućnost korišćenja vaučera koje dodeljuje Ministarstvo turizma. Tako možete uštedeti na smeštaju, a planiran novac za odmor iskoristiti za nešto drugo. Ni hrana na Paliću nije preskupa, te postoje restorani sa ketering uslugom, gde za 500 dinara( 4 evra) možete dobiti kompletan obrok, od supe, preko glavnog jela do nekog slatkiša ili voća.
Mnogi gosti koji posete Palić to čine zbog povoljnog i kvalitetnog smeštaja, ukusne i povoljne hrane, kao i blizine Mađarske i popularnih banja u okolini Segedina.
Naravno ima i onih koji su okrenuti domaćem turizmu, pa prilikom boravka na Paliću obiđu i obližnje salaše. Jedan od popularnijih je Majkin salaš. Stari vojvođanski salaš je opet postao središte života i okupljanja ljudi uz čašicu dobre domaće rakije, izvorne tamburaške muzike i tradicionalnih jela. Gurmani mogu da uživaju u dobroj krompirači, telećem perkeltu sa domaćim testom i sirom, pevčijem paprikašu sa knedlama, salašarskom pasulju, ovčijem paprikašu sa kupusom, svinjskim papcima, pečenoj patki ili pak možda pravoj ribljoj čorbi. Za sladokusce smo obezbedili fanke, domaće štrudle, gomboce, kompote…. Da vam voda krene na usta još dok čitate ove redove…
U zdravom telu zdrav duh
Propagator gesla ’u zdravom telu – zdrav duh’ i sporta uopšte, krajem XIX veka u ovim krajevima, je bio Subotičanin Lajoš Vermeš – mecena, sportski zaljubljenik i takmičar. On je već 1880. godine na Paliću, u duhu olimpizma, organizovao sportske igre okupljajući stotine najboljih sportista. To je bilo 16 godina pre nego što je Pjer De Kuberten obnovio moderne Olimpijske igre.
Između 1880. i 1914. na Paliću su održavane sportske igre u brzom hodanju, biciklizmu, rvanju, mačevanju i drugim sportovima. Dugu tradiciju na Paliću imaju: veslanje, jedrenje, igre loptom, kuglanje, plivanje, klizanje, jedrenje na ledu i naravno – tenis.